Protokol magistrata nahije Porečke 1828-1832.

 

Datum nastanka Vek Lokacija
13. mart 1828. IX Istorijski arhiv Negotin

 

Klasifikacija/kategorija
Dokumentaciono i digitalno nasleđe Pokretno kulturno dobro  Kulturno dobro

 

 

Delovodni protokoli, kao značajni istorijski izvori prvoga reda, nastali su u Srbiji u vreme Prvog srpskog ustanka. U to vreme, ustanici i Karađorđe Petrović imali su potrebu da svoja dokumenta koja šalju ili primaju budu evidentirana, zarad potreba kasnijeg korišćenja. Zato su smnogobrojne ustanove, starešine i vojvode, organizovale vođenje svojih Delovodnika. Nažalost, malo je toga sačuvano do današnih dana.

Praksu dobre organizacije delovodnih poslova nastavio je Knez Miloš Obrenović. Iz vremena njegove vladavine potiče i Protokol magistrata nahije porečke (1828-1832). Ni ovaj protokol, kao ni mnogi ranije, nije sačuvan u celini. Početak mu je 13.03.1828., a kraj 12.05.1832. godine. U ovom (kratkom) vremenskom periodu delovodne evidencije dešavali su se presudni istorijski prelomi i osvajali novi autonomni politički statusi Srbije.

U Protokolu se nalaze brojna pisma kojima Turci traže odobrenje od kneza Miloša za svaku sitnicu koju žele da urade u vezi prodaje, kupovine, putovanja – suvozemnim i rečnim putem. Oni traže dozvolu da u Srbiji kupe stoku, seno, drvenu građu, razne vrste hrane, ćeramidu, vodenično kamenje, žito, kukuruz. Turci koji putuju Dunavom u Beograd moraju da prođu kroz porečki kontumac (karantin) i da u njemu ostanu veći broj dana. Tako se utvrđuje zdravstveno stanje putnika. Da bi izbegli višednevno zadržavanje, molili su kneza Miloša, da zbog važnih poslova u Beogradu, to bude samo jedan dan. Turski trgovci su morali da plaćaju carinu za svaju robu. Jednom rečju, dojučerašnji apsolutni gospodari, posle Hatišerifa o nezavisnosti,ništa nisu mogli da kupuju u autonomnoj Kneževini Srbiji bez dozvole lokalne ili centralne vlasti.

U Protokolu, sa elementima Delovodnika, dominiraju tekstovi sa opširnijim izvodima iz dokumenata ali i kraći delovi delovodnih zapisa i regesta. Protokol magistrata nahije porečke (1828-1832) sadrži 1344 pisama, ili delovodnih zapisa – regesta. U 1828. godini ima evidentiranih 173 zapisa, u 1829. – 363, u 1830. – 98, u 1831. – 458 i u 1832. – 252 evidentirana zapisa.

Jezik u Protokolu je slavenoserpski, pisan je slavenoserpskom, tj. prevukovskom ortografijom. Takvi tekstovi stvaraju mnoge poteškoće u njihovom razumevanju i to pre svega zbog nepravilne interpunkcije.

Tekst Porečkog protokola, radi boljeg razumevanja, u originalnoj varijanti štampan je vukovskom ortografijom. Da bi se lakše ušlo u sadržaj Protokola urađen je neophodan Registar: kratak sadržaj pisama, u kojem se daju svi važni podaci o svakom dokumentu. Zato su opširnija dokumenta, sa više događaja i ličnosti, obrađena u 10-15 redova teksta, gde se navode svako ime, mesto, radnja i drugi važniji detalji. I drugi registri u Protokolu, kao što su: Registar predmeta, geografskih naziva i lica, omogućavaju lakše kretanje kroz sadržaj Protokola.

Sadržaji ovih dokumenata su raznovrsni. Najbrojnija je prepiska kneza Miloša, koji šalje pisma Porečkoj kapetaniji, kao uputstva, zahteve ili naredbe. Druga vrsta pisama adresirana je na dalje adrese u Vlaškoj, u Bukurešt i druge gradove. Ta pisma porečki kapetan mora da šalje do primaoca preko svojih ljudi. Jedna vrsta prepiske ima interni karakter između Porečke kapetanije i trgovaca, gradova, istaknutih turskih starešina u Tekiji, Ada–Kaleu, Fetislamu, Negotinu, Vidinu i drugih mesta i seoskih naselja. U tim pismima dominiraju teme o rečnoj plovidbi, trgovini solju, krivičnim delima, raznim dugovanjima, nabavci hrane, stoke, drveta za razne potrebe itd.

Istaknuto mesto u Protokolu imaju diplomatski sadržaji pisama, upućenih tajnim kanalima, najčešće na adrese ruskih oficira i političara, koji se sa vojskom nalaze u Vlaškoj (bliskom susedstvu). Ruska vojska ratuje protiv Turaka u Podunavlju, zauzima i gubi gradove. Vojske su u stalnom pokretu, kako ruska, tako i turska. Iz Vidina i drugih gradova Bugarske i Vlaške knez Miloš od svojih ljudi dobija tajnim kanalima detaljna obaveštenja o vojnim i svim ostalim promenama koje se tamo dešavaju.

U mnogim pismima ima podataka o istaknutim ličnostima, među kojima je i Miljko, najmlađi od trojice braće Petrović (Hajduk Veljkovi). Miljko je bio u ruskoj vojsci u Vlaškoj, ratovao je tamo protiv Turaka i poginuo 1829. godine. U 1831. godini govori se i o Iliji Čarapiću, kao upravniku porečkog kontumca (karantina), kao i o Nikoli Đorđevu, knezu Rogljevskom.

Varošica Poreč nalazila se na dunavskoj adi, i zbog nesigurnosti i poplava knez Miloš je rešio da se preseli na obalu Dunava. U Protokolu ima dosta podataka i o poslovima oko preseljenja Poreča. Zabeležene su i mnoge elementarne nepogode u tom vremenu, kao: suše, poplave, led na Dunavu, padanje grada itd.

Na kraju, za Protokol magistrata nahije porečke može se reći da predstavlja jednu upečatljivu društvenu panoramu – epsku fresku o sticanju autonomije, kao prvom koraku borbe za nacionalnu nezavisnost Srbije. Hatišerifom začeta autonomija 1830. godine, svoje punoletstvo potvrđuje u Berlinu 1878. Protokol uzbudljivo prikazuje kako autonomija nije beživotna i samo na papiru, već odmah neposredna realnost, potvrđena u prve dve godine, 1831. i 1832.

Proces osamostaljenja Kneževine Srbije uspešno su nastavili i naslednici kneza Miloša, tako da je hatišerifska autonomija iz 1830. prerasla u slobodu i nacionalnu nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Istorijski arhiv Negotin
Branka Perića 13
19300 Negotin
tel. +381 (0)19 546 098
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.arhivnegotin.org.rs