Glava Gaja Valerija Maksimijana Galerija

 

Datum nastanka Doba Lokacija
oko 303. godina  Rimsko doba  Narodni muzej Zaječar 

 

Klasifikacija/kategorija
Dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima Proglašeno kulturno dobro  Kulturno dobro od izuzetnog značaja

 

 

Događaj presudan za Galerija kao vladara i čoveka bio je pohod na Persijance 297. godine, njegova pobeda nad kraljem Narsejom, zadobijanje ogromnog blaga, osvajanje Jermenije i prodor u Mesopotamiju. Istorijski izvori i arheološki spomenici pokazuju da je ta pobeda duboko impresionirala i Dioklecijana i sve podanike Carstva. Galerije je od tada slavljen kao novi Romul i novi Aleksandar. Dioklecijan ga je u Antiohiji dočekao sa najvećim mogućim počastima, a 303. godine zajednički su u Rimu proslavili trijumf povodom pobede nad Persijancima. Ta pobeda je temelj na kome je Galerije gradio svoj autoritet, kao i svoj politički i ideološki program. Trijumf nad Persijancima omogućio mu je da postane centralna ličnost tetrarhije, da stvori sopstveni koncept vlasti, da proklamuje mit o sebi i svojoj majci Romuli i da pristupi gradnjama koje će nositi njegov vlastiti pečat.

Glava Gaja Valerija Maksimijana Galerija, crveni porfirit (h=22,0 cm; b = 18,0 cm)

Porfirna glava koja je nađena 1993. godine u Gamzigradu sjajan je dokaz da je i Felix Romuliana sagrađena s ciljem da ovekoveči Galerija kao bogomdanog imperatora koji posle trijumfa na Persijancima zadobija vlast nad celim kosmosom.

Glava o kojoj je reč pripadala je statui koja je prikazivala Galerija u natprirodnoj veličine sa globom u levoj ruci, i to u trenutku kad ga boginja pobede Viktorija kruniše trijumfalnom krunom, ukrašenom draguljima i poprsjima tetrarha. Za razliku od tipiziranih, potpuno apersonalnih i vanvremenih portreta tetrarha, Galerijev lik u ovom slučaju je ne samo individualizovan (donje partije lica) već očigledno i povezan sa trijumfom koji mu je dodeljen posle pobede nad Persijancima (corona triumphalis). To je prikaz samouverenog imperatora, i to u porfiru, skupocenom, najtvrđem i najpostojanijem kamenu, koji uživa osobitu naklonost bogova, u čijoj je ruci ceo svet, a u krunu – cela tetrarhija.Tri ideje izražene u ikonografiji ove skulpture – ideja o bogomdanom imperatoru, o gospodarenju svetom i o postojanosti tetrarhije – verovatno su ideje koje je Galerije imao na umu kad je doneo odluku da jednom velikom gradnjom ovekoveči mesto gde je rođen, majku, sebe i svoj politički, religijski i ideološki program.

Narodni muzej Zaječar
Dragoslava Srejovića 2
19000 Zaječar
tel. +381 (0)19 422 930
www.muzejzajecar.org
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.